Jedan običan porodični dizel

U stvari, nije običan, nije baš ni porodični, ali jeste dizel.


Sve je počelo decembra 2010. godine, kada je garažu napustila Astra karavan, sa slabašnim 1.7 DTI motorom, popriličnim viškom kilograma i manjkom tjuning potencijala. Nakon više od dve godine provedene u službenom Fiat Puntu mk2, bilo mi je lako da se odlučim koje će vozilo biti sledeće, ili barem iz koje fabrike će doći. 


Tražio se Punto, tražio se Bravo, tražio se Stilo, čak i poneka Alfa 147. Postojao je samo jedan jedini uslov - 1.9 JTD motor i što bolje stanje automobila, koji god model da bude. Tako i bi na kraju, nijedan od navedenih nije pronađen a da zadovoljava zadate kriterijume, pa je izbor pao na Bravu, petovratni hečbek proizveden 2001. godine.


Plišani enterijer, elektro podizači prednjih prozora, elektro podesivi retrovizori sa grejačima, daljinska centralna brava, fabrički CD plejer sa 6 zvučnika, 4 vazdušna jastuka, automatski klima uređaj, kožom obloženi volan i ručica menjača, beli cajgeri, maglenke i 4 bukvalno nove Fulda zimske gume - to je ono sa čime je automobil stigao u moje vlasništvo.


Nakon prvog pranja i usisavanja, to je izgledalo ovako:

Glavni uslov je ispunjen, JTD motor od 1910ccm, 8 ventila i 74kW (101KS). Za automobil koji teži oko 1250 kg ovo je idealan izbor, ima dovoljnu rezervu snage, klima uređaj ga ne opterećuje mnogo, potrošnja je niska i može da se vozi izuzetno dinamično.


Ali, sve navedene informacije postaju totalno nebitne kada se uzme u obzir razlog zbog koga je kupljen ovaj automobil - povećanje snage, obrtnog momenta i izvlačenje maksimuma iz svih mogućih komponenti.

Prvi radovi

Krenulo se sa povećanjem snage pomoću chip tuninga, najpopularnijim i najefikasnijim rešenjem kod motora sa turbo punjačem. Za tu delikatnu radnju je angažovan moj dugogodišnji prijatelj Rale i firma NovaSpeed. U prvoj fazi, urađeno je optimalno povećanje snage koje je trebalo da donese rezultat od oko 125KS, koji nažalost nismo merili, ali se promena i te kako osetila u vožnji, čak je utisak bio da je snaga još i veća.


Sledeća faza, koja je došla ubrzo, podrazumevala je skidanje katalizatora i blokiranje EGR ventila, dve relativno jednostavne, a značajne prepravke, koje su omogućile dalje povećanje snage.


Tu sam se privremeno zaustavio i krenuo sa nekim drugim modifikacijama. Prvo su na red došla xenon svetla, H1 6000k set sa slim balastima:

Ovo je naravno bila greška prouzrokovana neiskustvom, nešto više o tome kasnije. Ugrađeni xenon set je u autu, pa onda i na putu, izgledao ovako:

Ugrađene su i bele LED sijalice, kako u prednje pozicije, tako i u zadnji branik, za osvetljenje tablice:

Nastavak planiranih prepravki

Došlo je i proleće konačno, pa smo mogli malo više da se pozabavimo mehanikom i da nastavimo gde smo stali sa povećanjem snage. Nakon što je bio angažovan da ukloni katalizator, čuveni Bata SportAuspuff je dobio novi zadatak - skidanje srednjeg lonca i pravljenje protočnog zadnjeg, baš za ovaj JTD motor.

Kao i na svakom autu koji sam ikada oterao kod Bate, posao je bio urađen vrhunski. Dobijeni zvuk je bio fenomenalan, pogotovo kada se uzme u obzir da je u pitanju dizel. Nisam želeo nikakav ukrasni hromirani završetak, nego običnu deblju cev, a to je na kraju ispalo ovako:

Nakon što je kompletan izduv doveden u željeno stanje (čitaj: skoro skroz otvoren), očišćen je MAP senzor, a MAF (ili naš čuveni izraz, protokomer) je otkačen i, što bi englezi rekli, disejblovan. Ovo sve je omogućilo da se napravi drastična promena u mapi, za šta je naravno opet bio zadužen NovaSpeed. 

Na moj lični zahtev, napravljene su prepravke kakve se inače skoro nikada ne prave, pogotovo na automobilu koji služi za svakodnevnu vožnju. Za StreetRace da, ali za svaki dan, ne. Pritisak turba je povećan na ~1.48 bar (fabrički 1.05), pritisak i količina nafte bukvalno na maksimum, a mapa je ispeglana koliko god je mogla biti. Limiter je pomeren na 5000+rpm, a turbo nije više mogao biti navijen kako zbog limita MAP senzora (1.5 bar) tako i zbog same konstrukcije fabričke turbine, koja verovatno ne bi dugo izdržala torturu iznad trenutne vrednosti.

Prva test vožnja je bila frapantna, auto nije mogao da uhvati (suv) asfalt u prve tri brzine, a zvuk se promenio do neprepoznatljivosti. Osećaj "lepljenja za sedište" je konstantan od 1500 do 4500rpm (čak i preko toga), u svakoj brzini, kako u drugoj, tako i u petoj, dok je maksimalna brzina po satu iznosila tačno 220 Km/h, na oko 4750rpm u petoj brzini (duboko u crvenom polju).

Sve ovo je rezultovalo često (od strane "protivnika" i posmatrača) neočekivanim pobedama u 1 na 1 "potezanjima". Ostajali su iza mnogo skuplji, jači ili lakši automobili. Lista je toliko dugačka da niti mogu da je se setim, niti želim da trošim toliko prostora na sastavljanje iste.

Obuća u dve faze i razna merenja

Skoro godinu dana nakon kupovine automobila, došle su na red felne i gume. Prvi izbor su, ustvari više prva želja, bile sedmokrake fabričke 15" felne koje su išle upravo na Bravu, ali je onda na scenu stupio moj brat Fantom sa ponudom koja se ne odbija. U moru naših svemirskih kompenzacija, ova mi je baš dobro došla, pa je Brava završila sa 15" Bravo GT felnama i 185/60 gumama:

Konačno je trakcija bila malo poboljšana u odnosu na 14" i 175/65, dovoljno da bi se konačno izmerila ubrzanja koja auto postiže.

7.8 sekundi do 100 Km/h je rezultat kojim se ne mogu pohvaliti ni višestruko skuplji automobili kao što su BMW 525i, Audi Q7 3.0 TDI i slični, tako da su sve one prepravke imale smisla.

Došlo je vreme konačno da se ode i na merenje snage, izabran je Bosch servis u Novom Miloševu, a izmereni rezultat je 116kw (152KS) na radilici, što je tačno 50% povećanja snage u odnosu na fabrički podatak. I više nego dovoljno za sada.

I taman kad sam mislio da sam sa GT felnama rešio probleme, na scenu opet stupa kombinacija i kompenzacija sa mojim neodlučnim bratom, pa uz razne dogovore dolazim do felni koje sam želeo dugo godina - OZ Superturismo 16".

Ovim je i definitivno izgubljen bilo kakav osećaj koji ima veze sa udobnošću, prvenstveno zbog 205/45 guma, ali je zato dobijeno mnogo više. Izgled da stavimo na stranu (ako je moguće), trakcija je dodatno poboljšana, pa se tako više nije dešavalo da auto proklizava u trećoj brzini, barem ne po suvom asfaltu, što je veliki napredak u odnosu na 14" i 15" koje sam imao ranije.

Osvetljenje puta - na pravi način

Negde na početku teksta sam napisao da sam napravio grešku sa xenon setom, a sada konačno mogu i da je objasnim. Naime, mnogo ljudi uzima 6000k (ili čak i veću) nijansu xenon seta kako bi im "svetlelo plavo", a auto izgledao više fensi, što je naravno greška u startu. Što je nijansa plavlja (tamnija), to se na putu slabije vidi, ali bolje izgleda kada se spolja posmatra sam automobil. Nakon intenzivnog čitanja raznih američkih foruma specijalizovanih za ovu tematiku, shvatio sam da je nijansa od 4300 kelvina najbolja što vidljivosti tiče, iako pomalo vuče na žućkasto i podseća na običnu sijalicu, pa sam tako naručio novi H1 set.

Taj novi set ipak nije ugrađen u postojeće Bravine farove. Na nekim od prethodnih slika se verovatno vidi da su oni promenjeni, a na njihovo mesto su došli farovi od Maree, sa projektorima i prozirnim staklom. Ne, čak ni u ove farove neće biti ugrađen novi 4300k set, jer kvalitetom Valeo projektora nisam bio ni malo zadovoljan, pa sam tako naručio Morimoto Mini H1 bi-xenon projektore, zbog kojih sam ustvari i zamenio fabričke farove i uzeo Mareine.

Na nekoliko sledećih slika će se videti kako su tekli radovi ugradnje Morimoto projektora:

Projektori su fiksirani, pravilno rotirani i naštelovani, a rezultat je sledeći:

Ipak ozvučenje

Ipak, jer sam više od godinu dana izbegavao da ga ugradim. Kad kažem ozvučenje, ne mislim na fabričko, jer to nije ozvučenje, to služi samo da ne bude neprijatne tišine u autu.


Razlog zbog kog sam izbegavao ugradnju - održavanje mase automobila što nižom i stalno vađenje pločice sa aftermarket radija. Na kraju nisam uspeo da izdržim, povuklo me je, dobro ozvučenje sam imao u svakom automobilu koji sam posedovao, pa tako ni Brava nije pošteđena.


Fabrički CD je zamenjen Kenwood KDC3051 MP3 plejerom, osnovnim modelom iz Kenwood-ove ponude, ali modelom koji mi je u potpunosti zadovoljavao potrebe, jer čita MP3, ima zeleno osvetljenje i izlaz za pojačalo.

Što se pojačala i subwoofera tiče, nakon nekoliko test kombinacija i varijacija na temu, došao sam do konačnog setupa: Sony XM-7547 i Mac Audio Select 12" 500W RMS na 2ohm. Nakon dosta čitanja raznih sajtova i foruma, kao i korišćenja raznih programa za izračunavanje kutija, došao sam na ideju da isprobam najtežu i najzahtevniju varijantu - transmisionu kutiju. Da ne objašnjavam previše, ovde se nalazi post koji sam napisao a koji objašnjava ukratko o čemu se radi. Naravno, sledi par fotki koje govore više od reči:

Za sve one koji se vode decibelima, izmereno je i to, čisto zabave radi, zato što je ovaj sistem pravljen za slušanje i to kvalitetno, a ne za dB dragove.

Drugo proleće i poliranje, konačno

Dosta dugo pratim DetailingWorld forum, posvećen poliranju, dubinskom usisavanju i generalno "detaljisanju" automobila, gde se ljudi neverovatno mnogo posvećuju svakom detalju koji običnom smrtniku ne bi pao na pamet. Isto tako, od kada sam kupio auto, imao sam ideju da se konačno i sam oprobam u poliranju, pa da krenemo...

Kompletan auto je ošmirglan ručno pa mašinski šmirglama gradacije 2000, 3000 i na kraju 4000. Nakon toga, na scenu je stupila 3M FastCut pasta, pa ExtraFine+ pasta, i kao finiš, UltraFina anti-hologram pasta. Evo i nekoliko fotki koje su uhvaćene u toku radova:

A evo i fotki gotovog auta:

Kraj, do sledeće faze...

Ali ipak pre nego što završim, da ne zaboravim još jednu malu modifikaciju koja je odrađena:

Time je završena druga faza radova na autu. Ono što sada sledi su neke redovne neophodne mehaničke intervencije koje čekaju već duže vreme, pa ću tek onda moći da se upustim u dalje radove i da započnem treću, najozbiljniju fazu tjuninga. O da, nije gotovo, tek sam na pola posla :)

Do tada, jedna fotka kao objašnjenje onima kojima nije jasno ono "Eco Friendly" u naslovu bloga...